Sattravel | Blog | Letovanje Azurna Obala - Vodič kroz Nicu

Viševekovnu antičku pobednicu i neprestanu inspiraciju umetnika, grad bogatih i slavnih, Niče je opisao kao skandalozno lepu. Smeštena u Zalivu anđela, na ušću reke Pajon u Sredozemno more, negde na pola puta između filmskog grada Kana i posle Vatikana, najmanje države na svetu, Monaka, Nica će vas osvojiti svojom gracioznošću.

Ovde luksuz nije tek naknadni i nakaradni suvenir, jer je, uprkos skorojevićima koji danas ovde dolaze iz svih krajeva sveta, grad zadržao svoj istinski aristokratski duh, stečen u vremenu kada su britanski  i ruski plemići otkrili sve njegove lepote, bežeći od svojih severnjačkih hladnih zima. I jedni i drugi su ostavili znamenite tragove svojih čestih poseta, Britanci poznato šetalište, Promenadu D'Angle, a Rusi svoju crkvu Svetog Nikolaja, danas prepoznatljive znamenitosti ovog kosmopolitskog grada. Pozornica kraljeva i grofova, umetnika i lovaca na blago, vrlo brzo je postala prestonica uživanja i životne radosti, stvarajući tako poseban stil življenja a la Nica.

Kao neposredno zaleđe Nice, između Primorskih i Provansalskih Alpa prostire se masiv Mor Esterel, koje štiti grad od uticaja hladnih vazdušnih masa. Ovaj sredozemni grad, sa izuzetno prijatnom klimom tokom cele godine, sa srednjom godišnjom temperaturom vazduha15°C  već 2000 godina pogodan je za lečenje bolesti respiratornog sistema. Minimalna temperatura vazduha zabeležena je 9.januara 1985. i iznosila je  -7,2°C. Mimoze su bile 100% uništene, kao i limun, narandže i mandarine, stabla maslina su mestimično odolela, dok su palme bolje izdržale mraz nego eukaliptusi.

Najstarije ljudsko stanište na ovim prostorima otkriveno je na mestu nazvanom Tera Amata, na zapadnim padinama brda Mont Boron, u pećini Lazaret, gde su pronađeni tragovi oruđa od kamena, da bi oko 900. godine pre n. e. ovaj prostor naselili Liguri, koji su se mešali sa Keltima.
U IV veku pre n.e. Grci iz grada Masilije (Marsej),  posle pobede nad Ligurijom osvajaju ovo mesto i nazivaju ga Nikaja (Nikaea), po svojoj boginji pobede Nike, odakle i današnji naziv grada vodi poreklo. Zbog povoljnog geografskog položaja, ubrzo postaje važna grčka trgovačka luka u ovom delu Sredozemlja.
Rimljani na ove prostore dolaze između II i I veka stare ere i osnivaju svoju koloniju Cemenulum, na brdu Simijez, koja postaje glavno središte vojne uprave Primorskih Alpa. Rimsko carstvo obezbedilo je celoj Azurnoj obali dug period mirnog razvoja, koji je trajao sve do IV veka, kada počinju napadi Varvara, Germana, Saracena. Oni preuzimaju staro grčko naselje Nikaju, uništavaju antičke spomenike i proteruju  antičko  stanovništvo u niže predele Provanse. Danas su tako nastala tzv. nasađena sela ( les villages perchee ) posebne turističke atrakcije. Upadom Lombarda postaje deo Francuske imperije, a 813. godine bila je osvojena od strane Saracena. 
Po završetku rata građanskog rata, Nica je 1388. godine dospela pod vlast grofova Savoja, kada je oformljena Grofovija Nica, sa centrom u samom gradu. Luj XIV osvojio je Nicu krajem XVII veka, uništio srednjevekovno utvrđenje i sve druge vojne objekte u gradu. Grofoviju Nica su 1792. godine osvojile trupe armije Francuske republike i ona postaje središte tadašnje francuske vojne oblasti Primorskih Alpa, sve do 1814. godine kada je ponovo vraćena savojskim vladarima.
Grofovija Nica konačno postaje integralni deo francuske države 1860.godine, posle masovnog protesta naroda. Krajem XIX veka ovaj topli kutak otkrili su Britanci, kasnije i Rusi (Francuzi su ovaj period razvoja zimskog turizma obeležili kao La Belle Epoque ), da bi tek posle Drugog svetskog rata počeo intenzivan razvoj grada, koji je u narednim decenijama izrastao u velelepnu tursističku metropolu Mediterana. Ovde su živeli i radili Pikaso, Matis, Hemingvej. Velike svetske zvezde su dolazile: Brižit Bardo, Alen Delon, Belmondo, Robert Mičam, Kirk Daglas, Erol Flin, Ričard Barton, Klaudija Kardinale, Liz Tajlor, Keri Grant, Grejs Keli, Romi Šnajder, Ketrin Hepbern, stvarajući od Nice i Azurne obale stecište luksuza.  Ovo je samo mal ideo istorije grada koji ćete saznati ako posetite Muzej Masena (Muzej umetnosti i istorije), na uglu Engleskog šetališta i Francuske ulice.

Odakle početi razgledanje? Da li od muzeja kojih u samom gradu ima 19, ili od brojnih trgova, sa predivnim veštačkim jezerima i fontanama,  ili od parkova i vrtova, od kojih u užem područjugrada ima oko 300 hektara? Ili sa fantastičnog vidikovca, Hum zamka, koji se prostire se iznad starog  dela grada, gde će vas impresionirati vodopadi i zeleno rastinje dok se uskim stazicama polako penjete  na vrh brežuljka visokog 92 metra, ostaci zamka koji potiče iz doba naseljavanja Grka na ovim prostorima, a najviše od svega panorama čitave Nice obuhvaćena pogledom?

Odakle god da krenete, nećete pogrešiti, važno je samo da ne propustite neke od najznačanijih znamenitosti ovog magičnog grada, gde more ima tako prozirnu, azurnu boju, mameći slikare da uzmu kičice u ruke, u nastojanju da ovekoveče neuhvatljivu lepotu njegovog plavetnila.

Reka Pajon deli grad na dva dela: novi ( zapadni ) i stari (istočni ), kojima se može dodati i treći – Simez ( Simijez ), sa ostacima iz rimskog perioda. Moderan, novi deo grada prostire se zapadno od centralnog trga ( Trg Masena , place Masséna), sve do obale, duž koje se pruža čuvena Engleska promenada, u dužini od 5km, koju meštani danas jednostavno zovu La Prom, da bi je u nastavku sledio Kej Sjedinjenih Država (Quai des Etats-Unis), pun ekskluzivnih prodavnica i butika, restorana i kafea. Ovo su mesta na kojima se morate zadržati koliko god da se zadržavate u Nici, oduševiće vas čas fiskulture u ranim jutarnjim ili večernjim satima, koji upražnjavaju sve generacije. Prosto vas mame da se i vi pokrenete i učinite takvu blagodet za sopstveno zdravlje. Francuzi su inače država sa najboljom zdravstvenom zaštitom na svetu, sa obaveznim godišnjim lekarskim pregledima, sa velikim brojem vitalnih staraca.
Promenada d’Angle je ono po čemu je Nica prepoznatljiva. Izgradio ju je Englez, velečasni Luis Vej, 1820.godine, sam finansirajući izgradnju. Promenada je tada bila široka svega dva metra. Naziv Englesko šetalište dobila je 1931. godine, od sina kraljice Viktorije. Duž promenade izgrađeni su brojni luksuzni hoteli, restorani, muzeji. Najpoznatija građevina na šetalištu je hotel Negresko, 5*.

Hotel Negresko izgrađen 1912.godine,a u istorijske spomenike grada uvršten je 1974.g. Jedan je od poslednjih privatnih poseda ove vrste u svetu, koga je Žana Ogije, vlasnik i direktor od 1957., učinila unikatan živi hotel-muzej, jer je svoju strast prema umetnosti ovaplotila u svakom milimetru objekta. Kroz hodnike hotela prikazana je u segmentima umetnička istorija čitave Francuske. Treba ući i pogledati salon Luja XIV i Kraljevski salon, antički nameštaj, dela Pikasa i drugih slikara, umetnine i ekstravagantni restorani. Građen je po projektu rumunskog  arhitekte Anrija Negreska. Uspeh hotela prekinuo je Prvi svetski rat, kada je on pretvoren u bolnicu, da bi po završetku rata otišao pod stečaj. Ovde je gost, između ostalih, bio i Salvador Dali, koji se divio unutrašnjosti hotela, koji je 2003.godine stavljen u vrh liste najboljih hotela sveta, sa svojim kapacitetom od 145 soba i 24 apartmana, individualno uređivanih. Ručak u hotelskom restoranu košta od 45 do 60 eura po osobi, a jedna od populčarnijih porudžbina svakako je Decouverte,Otkriće,meni degustacije, po ceni od 130 eura. 

U blizini najstarijeg parka, Parka Alberta I, nalazi se trg Masena, sa velikom Fontanom sunca,koja predstavlja najjuže jezgro centra grada. Od Trga Masena počinju svi veći bulevari, a tu se nalazi i stanica modernih niskopodnih tramvaja, koji u redovnim linijama povezuju centar grada sa njegovim perifernim delovima. Predstavlja centar gradskog života, na kome se svake godine u drugoj polovini februara održava Karneval mažoretknja, prepoznatljiv je po ne mnogo visokim građevinama crvene boje. Možda će vas zbog toga pomalo podsetiti na gradove severne Italije, mene je podsetio na Veronu, malo i na Veneciju. Postoji i park Masena , za javnost otvoren 1983. gde se nalazi Sat-kula, Kula Sv. Franciska, kao i već pomenuti Muzej Masena. 

Maršal Andre Massena, u čiju je čast trg dobio ime, bio je najveći Francuz iz Nice, koji je stalno govorio odakle dolazi, sa brilijantnom vojnom karijerom. Prijateljstvo sa Napoleonom dalo mu je nadimak pobedničko voljeno dete.

U blizini je i poznati Casino RUHL, iz 1884.godine, odakle počinje Avenija de Verdun, kao i Mermerni krst,između centra grada i Engleskog šetališta, podignut 1568.g. da bi slavio sklapanje mira između kralja Fransoa I i škotskog kralja Čarlsa V. Nasuprot spomenika je ploča pod nazivom Povratak iz Egipta, kao uspomena na posetu Pape Pija VII  gradu Nici.     

Ljubitelje muzeja ovde očekuju prava uživanja. Najpoznatiji je svakako Muzej Anri Matisa (1869- 1954 ), koji se nalazi severno od centra grada, u blizini rezidencijalnog središta Simijez, na visini od 110 m. Simijez ili Simez poznat je po ostacima rimskog Cemenuluma, arene i kupatila. Tu se nalazi Arheološki muzej Nice, kao i prelep park sa stoletnim maslinama, pored Franjevačkog samostana. Na tom mestu se od 1948. održava Džez festival, u julu. Ovde je i Groblje manastira Simijez (Le cimetiere du Monastere de Cimiez), gde je sahranjen Matis, uz mnogobrojne druge značajne ličnosti iz istorije grada.  

Muzej Šagala, podignut 1972. na mestu gde bulevar Simijez prelazi u uzvišenje Simijez, na Aveniji doktora Menara, kao najveća javna kolekcija radova slikara Marka Šagala (1887-1985) koji je živeo u obližnjem Sen Pol de Vansu. Ovde je maestralno predstavljen Ciklus poruka iz Biblije, kolekcija od 17 ogromnih radova inspirisanih Starim Zavetom.

Kula Belanda (La Tour Bellanda), masivna okrugla kula iz XVI veka, smeštena u podnožju Huma zamka, izgrađena kao vojni objekat, u kojoj je 1831. Hektor Berlioz komponovao uvertiru za Kralja Lira, a u kojoj se danas nalazi Pomorski muzej Nice, opremljen teleskopom za astronomska osmatranja. Ovaj kvart, sa mnoštvom uskih i krivudavih ulica, u tipičnom mediteranskom stilu, sa kućama građenim uglavnom od kamena i sa takođe tipičnim drvenim kapcima na prozorima, pun je restorana i kafea. Ovde živi siromašniji sloj stanovništva, zaposlen uglavnom u hotelijerstvu i lučkim službama. Spomenik mrtvima je kolosalna građevina u luci, na Trgu Ginemer, odmah sa desne strane posle Huma, podignuta je u znak sećanja na 4000 stradalih stanovnika Nice tokom Drugog svetskog rata.

U starom delu grada je i Prirodnjački muzej, u blizini trga Garibaldi, prvi muzej u Nici, otvoren 1863.godine. Ima oko milion primeraka  raznih vrsta flore i faune Mediterana, Afrike i Severne Amerike.

U zamišljenoj muzejskoj turi Nice, ostalo je još dosta da se obiđe, kao na primer Muzej savremene umetnosti., ponos grada, između autobuske stanice i Akropolisa, gde pored razgledanja slika i skulptura možete uživati na terasi, na krovu, odakle možete videti ceo grad. Ili Muzej fotografije, gde možete videti portrete brojnih holivudskih zvezda, kao i izložbu fotografija Američkih Indijanaca. 

Ako u Nici boravite u toku letnjih meseci, posle posete muzejima, prijaće vam rashlađenje na nekoj od privatnih ili javnih plaža, koje se smenjuju duž obale, uglavnom šljunkovite. Krupan i pljosnat šljunak, koji meštani zovu les galets, može da bude neugodan za hodanje bosih nogu, tako da se turistima uvek savetuje nošenje sandala za vodu. Dan na privatnoj plaži može da bude prilično skup ( ulaz 10-20 eura, suncobran  i ležaljke se dodatno plaćaju, još 15-20 eura, unošenje hrane nije dozvoljeno ), ako to možete sebi da priuštite, osetićete sve čari luksuza dok konobari donose ukusne, osvežavajuće koktele do vaše ležaljke. Najpoznatija privatna plaža je Castel Plage.

Nica ima i mnoštvo javnih, besplatnih plaža, gde je unošenje hrane, pića i suncobrana dozvoljeno. Uređene su, imaju tuševe, toalete, sefove za čuvanje torbi ( sve se dodatno naplaćuje, ali su cene sasvim pristupačne ), a u neposrednoj blizini se nalaze snek barovi ili beach barovi, gde se uvek možete osvežiti. Najbolje gradske plaže su La Plage Publique de Beau Rivage i La Reserve.

Plaže su pravi pokazatelj onoga što ovaj grad predstavlja, mesto koje za svakog nudi po nešto. Iako je ovde dominantna turistička ponuda namenjena turistima sa dubljim džepom, ni oni iz srednjih klasa neće se ovde loše provesti jer će pronaći sadržaje shodno svojim mogućnostima. Pored skupih hotela, u kojima se cene noćenja kreću po par stotina eura, u gradu postoji nemali broj hotela nižih kategorija i hostela, koji imaju sasvim prihvatljive cene. Jedan od najpopularnijih je hostel Villa Saint Exupery,koji je pet godina za redom proglašavan za najbolji hostel u Francuskoj, gde je cena za dvokrevetnu sobu u sezoni oko 45 eura, a u van sezoni oko 25 eura. Većina skromnijih hotela i hostela smeštena je u blizini železničke stanice.

Jedna od najvećih turističkih atrakcija je svakako Ruska pravoslavna crkva (L`Église Russe), poznata i kao crkva Sv. Nikolaja,  koja se nalazi u blizini glavne železničke stanice i avenije Tijer (Avenue Thiers), na bulevaru Carevič (Boulevard Tzarevich). Koje suprotnosti -tradicionalna pravoslavna katedrala, građena po uzoru na moskovske crkve iz regiona Jaroslava, sa pet kupola, sa stubovima i kapitelima u obliku luka, ukrašenim zvezdama, okružena palmama i letnjom vrelinom! Gradnja je započeta 1903. da bi zbog rusko-japanskog rata i finansijske krize bila završena tek 1912.godine. Bulevar Carevič nosi ime po velikom vojvodi Nikalaju Aleksandroviču, koji je umro u vili Bermond 1865.g. Komemorativna kapela je kasnije podignuta. Danas su i turisti iz Rusije iznenađeni onim što vide, iako su više od 150 godina Rusi prisutni u Nici. Car Nikola II je upravo zato i podigao ovu crkvu da bi njegovi zemljaci imali gde da se pomole kada dolaze na Azurnu obalu, iako je ona podjednako zanimljiva i turistima drugih nacionalnosti.

Ako ste pomislili da je gotovo sa obilaskom znamenitosti, prevarili ste se. Ima u Nici još sijaset toga da se vidi, zato je boravak u njoj pravo uživanje i u prolećnim i jesenjim mesecima, kada nije kupališna sezona. Jer ona je mnogo više od klasičnog primorskog gradiće koji turistima ima da ponudi samo aktivnosti vezane za more i kupanje

Hodajući starim gradom videćete još i: Crkvu Sv.Martina - Sv.Augustina (Église Saint-Martin Saint-Augustin), koja je najstarija crkva u gradu i jedna od prvih parohijskih crkava, iz XV veka, Trg Sv. Fransoa iz XVI veka, Gradsku luku, čiju gradnju započeo Napoleon III, Gradski hotel  (Hotel de Ville) u istoimenoj ulici starog grada, izgrađen 1730.godine,  prvobitno kao  bolnica i kasarna, da bi se od 1860. godine do danas u njoj se nalazila Gradska kuća, u produžetku je šetalište Saleja. Zanimljiva je i Lučka crkva Notre-dame (Notre-Dame du Port) mesto na kome pomorci traže blagoslov od lučke Gospe  pre odlaska na svoja putovanja, o čemu govori i statua Device Marije koja stoji na tremu licem okrenuta ka crkvi, kao i crkva Jovanke Orleanke (L`Eglise Sainte Jeanne d`Arc) je u ulici Gramon, sa zvonikom visine 65 metara.
Još jedna od atrakcija koja se u turističkim vodičima obično svrstava u Top 10 jeste Cvetna pijaca ( Cours Saleya ). U Nici postoji preko 300 velikih prodavnica raznih vrsta cveća. Najzastupljenije su lavanda, jasmin, ruža, gladiola, hortenzija, iris, orhideja, menta i cvet pomorandže. Lavanda je autohtona vrsta na livadama Primorskih Alpa. U XVI veku provansalski seljaci upotrebljavali su ulje lavande za previjanje i lečenje rana, tako da se nekontrolisano brala sve do kraja XIX veka, kada su polja lavande planski posađena na visinama preko 700 m, a hibridna vrsta lavandin prilagođena je uslovima na nižim nadmorskim visinama.
Mediteranska klima pogoduje uzgajanju aromatičnog bilja, koje se izuzetno valorizuje u proizvodnji kozmetike i parfema. Oblast Grasse je centar proizvodnje parfema, a selo Ez, sa samo 2500 stanovnika postalo je jedno od najposećenijih sela na svetu, jer je tu nastao čuveni parfem Šanel broj 5, najprodavaniji na svetu. Dobijen od čak 80 esencija različitih cvetova,  naziv je dobio po petom pokušaju da se dobije miris koji će zadovoljiti istančan ukus Koko Šanel.

Vredi posetiti i Feniks, park cveća, koji se nalazi na Engleskom šetalištu, prekoputa aerodroma, sa mnoštvom egzotičnih vrsta leptira i sa značajnim kuriozitetetom - najvećom staklenom baštom u Evropi, na površini od 7 hektara, sa suptropskim i tropskim drvećem i biljkama, pticama i leptirima najrazličitijih vrsta. Tu je i Botanička bašta, u zapadnom delu Nice, otvorena za posetu 1991. godine.

Ako ste raspoloženi za kupovinu, Nica će sasvim zadovoljiti sve vaše želje. Blizu Trga Masena nalazi se bulevar Žan Medecin ( Žan Medecin je bio gradonačelnik Nice u dva navrata: 1944. i, 1947.), sa čuvenom robnom kućom Lafajet.
Ako se uputite na izlet do Kneževine Monako, na udaljenosti od 6 km videćete luksuznu turističku stanicu i luku Vilfranš (Villefranche sur Mer) sa više od 4500 vila, u jednom od najlepših zaliva na Azurnoj obali.

Nije čudo što turizam ima vodeću ulogu u ekonomiji Nice. Značajan je i broj međunarodnih manifestacija zahvaljujući, između ostalog, i međunarodnom aerodromu,izgrađenom 1945.godine,  kao i značajnom hotelskom korpusu i Akropolisu, dvorcu kongresa i izložbi. Turizam Nice usmerava se prema najekskluzivnijem obliku turizma u Evropi i svetu, privlačeći  umetnike, književnike, filmske dive. Cela Azurna obala postaje tako središte filmskih festivala i drugih umetničkih manifestacija. Mnogi umetnici se stalno nastanjuju te Nica postaje središte mondenskog sveta.

Na kraju, nemojte otići iz Nice a da ne probate neke od njenih gastronomskih majstorija, kao što je Salad Nigoise, koja se sastoji  od paradajza, paprike, pasulja, rotkvica, belog luka, maslina, tunjevine, inćuna i mnogo maslinovog ulja, kao i piletina ili riba, spremljene na najraznovrsnije načine, uz beskvasni hleb od brašna od leblebije. Za ljubitelje brze hrane tu je i posebna vrsta pice, fugas ( fougasse ). Nemojte propustiti da probate sladoled u poslastičarnici na Trgu Roseti, gde imate ogroman izbor od preko 90 različitih ukusa, kao ni riblje specijalitete na Trgu Sent Fransoa.  I naravno, vino, obilje vina…Francuzi ne bi bili tako zdravi da posle ručka ne popiju čašu vina, kojeg god, sva su izvrsna. Možete probati neko iz čuvenog vinarskog centra Bordo, ili neka druga, slatka, koja imaju voćni ukus, kao Baltet.

Nadam se da ste se uverili da ovaj magični grad ni jednog svog posetioca neće ostaviti nezadovoljnog, pružajući mu užitak lagodnog življenja a la Nica. I jedan dan ovde proveden otkriće vam kako svaki Francuz radi da bi živeo i uživao, možda vas podstakne da i vi shvatite kako život ume biti lagodan i lep.

Našu ponudu za Nicu možete pogledati OVDE